Vrste pšenice
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 14 | Nivo:
Fakultet za poslovne studije
SADRŽAJ
Uvod ……………………………………………..... 2
Morfologija ………………………………………… 4
Fenolologija ……………………………………….. 6
Stadijumi razvića pšenice ………………………..... 7
Uslovi uspjevanja ………………………………….. 8
Vrste sorte i pšenice ………………………………... 8
Agrotehnika ………………………………………… 10
Zaključak …………………………………………… 13
Literatura ……………………………………………. 14
UVOD
Pšenica –Triticum species-ima veliki značaj u
ishrani ljudi,ishrani stoke i u industriji.Prema pronađenim zapisima i nalazima
utvrđeno je kako je pšenica poznata više od 10 000 godina. Uzgajana je u Iraku,
Egiptu, Kini,Maloj Aziji. Prije 5 000 godina uzgajana je u istočnom dijelu
Evrope,a nakon otkrića Australije i Amerike počeo je uzgoj i na tim kontinentima.
Pšenica je biljka koja se uzgaja širom svijeta. Globalno, ona je najvažnija
zrnasta biljka koja se koristi za ljudsku prehranu.
U industrijskoj preradi pšenica se koristi u
mlinarskoj industriji,zatim za proizvodnju hljeba. Daljom preradom skroba
dobija se špiritus. Iz klice se dobija vitamin E (tokoerol). U farmaciji se
pšenične bjelančevine koriste za izradu kapsula i hranljivih preparata.
Pšenica ima veliki značaj u međunarodnoj
trgovini,a naročito veliki agrotehnički razvoj . Rano se odnosi sa zemljišta
što omogućava gajenje strnih usjeva,naročito u sistemu za navodnjavanje.
Strništa su najpovoljnija za osnovno đubrenje zemljišta.
Porijeklo i rasprostranjenost
Praroditelj pšenice nije tačno utvrđen.Postoji
više teorija o postanku od kojih su neke danas odbačene.Prihvatljivo je
tumačenje Flaksbergera. Po njemu,današnje psenice vode porijeklo od jednog
divljeg predstavnika iz roda Triticum,koji je bio sličan divljem
jednozrncu.Divlji Jednozrnac i prestavnik roda Triticum dali su osnovu za stvaranje
dvozrnca i za stvaranje tvrde pšenice.
Pradomovina pšenice obuhvata oblasti
Evrope,Azije i Afrike.Geografski,te oblasti su relativno bliske i čine polukrug
oko istočne polovine Sredozemnog mora.
Po Valivolu i Flaksbergeru Postoje četiri
ishodna centra postanka pšenice i to :
Jugozapadna Azija - odakle vode porijeklo neka i
patuljasta pšenica.
Etiopija - odakle su porijeklom tvrda i poljska
pšenica.
Sirija,Palestina,Jermenija - odakle je
porijeklom divlji dvozrnac.
Mala Azija,Južni Balkan - odakle su divlji i
kulturni jednozrnac.
Ostale vrste pšenice postale su od vrsta iz ovih
ishodnih centara.
Pšenica je vrlo stara kultura,poznata je još od
pre 6.500 god.. Sve vrste pšenice nisu se istovremeno gajile.Najprije je u
kulturu uveden krupnik,zatim jednozrnac a kasnije ostale vrste. Širenju pšenice
u Staroj Evropi mnogo su doprinjeli slovenski narodi.
U Južnu Ameriku je prenjeta 1528.godine,u SAD
1602.godine i u Kanadu 1812.godine.
U svijetu se danas pšenica gaji na oko 236.5
miliona hektara. Glavni centri proizvodnje i najveći proizvođači su SSSR, Kina,
SAD, Indija, Kanada, Australija. Prosječan prinos je dosta nizak i kreće se od
1.784 fg/ha.
Najveći proizvođači pšenice u Evropi su:
Italija, Francuska, Rumunija i Njemačka.
---------- OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ----------
MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: maturskiradovi.net@gmail.com
besplatniseminarski.net Besplatni seminarski Maturski Diplomski Maturalni SEMINARSKI RAD , seminarski radovi download, seminarski rad besplatno, www.besplatniseminarski.net, Samo besplatni seminarski radovi, Seminarski rad bez placanja, naknada, sms-a, uslovljavanja.. proverite!